| |
Peter Gabriel - Back To Front Tour
Kombank Arena, Beograd
05. oktobar 2013.
|
07. oktobar 2013.
|
|
|
| |
 |
|
| |
I napokon evo nama Petera Gabriela u Beogradu! Decenijama smo sanjali o tom danu i sticajem okolnosti to se desilo 05. oktobra 2013. godine.
Naime ovaj koncert je trebao da bude održan u Zagrebu, ali je zbog organizacijskih problema prebačen u Beograd. Sama ta činjenica dovela je do toga da su koncertu prisustvovali mnogi fanovi iz Hrvatske ali i iz okolnih zemalja bivše nam Jugoslavije kao i deo stranih državljana.
Ovo je inače bio moj drugi susret sa Peterom Gabrielom. Prvi se dogodio davne 1988. godine (još uvek je bio mlad i mršav!) kada je Peter bio deo paketa u kome su pored njega bili Youssou NDour, Tracy Chapman, Sting i Bruce Springsteen. Pod nazivom Human Rights Now održana je serija koncerata, gde je svaki učesnik nastupao sat vremena. Bio je to divan koncert i Peter je bio u punoj snazi. Posle četvrt veka, ponovo sam ga gledao sinoć i primetio da je vreme ostavila traga na njemu, no njegove plave oči i dalje sijaju neugaslim sjajem i podsećaju da u njegovom telu i dalje stoji onaj bivši vokal grupe Genesis, sjajan solo autor, borac za ljudska prava i propagator tzv. World Music-a.
Sam koncert je počeo malo posle 20 časova kada je na binu izašao Peter Gabrel i zahvalio se publici na dolasku, najavivši dve muzičarke iz Skandinavije, Jannie Abrahamson i Linnea Olssson. Linnea je pevala i svirala vilončelo a Jannie elektronske bubnjeve, klavir i pevala. Simpatičan nastup!
Nakon toga su krenule pripreme za glavni koncert i u 20:45 pojavio se Peter Gabriel u crnoj dugoj jakni sa kapuljačom. Obratio se publici na srpskom jeziku trudeći se da što pravilnije izgovara tekst. Zahvalio se publici iz Beograda ali i iz Zagreba i najavio da će koncert biti iz tri dela. Prvi akustični, kao da su na probi, drugi električni i po njegovim rečima ...ko preživi slušaće i treći deo, celokupno izvođenje albuma So.
Publika je toplo primila njegovu najavu, a oduševljenje je nastalo kada je pozvao dugogodišnjeg saradnikla basistu Tonyja Levina na scenu. Peter za klavirom i Tony za stand up basom izveli su kompoziciju "O But", novo još nezavršeno delo.
Nakon ove pesme pojavili su se članovi grupe u sastavu David Rhodes (gitare), Manu Cache (bubnjevi) i David Sancious (klavijature, harmonika i akustična gitara). Naravno prateći vokali su bile Jannie i Linnea. U ovom sastavu su izveli akustičnu verziju pesme "Come Talk To Me", a u istom štimungu su nastavili sa "Shock The Monkey". Ova verzija je ipak bila pozitivni pomak i taman kad smo pomislili da će koncert proteći u takvom raspoloženju počinje izvođenje "Family Snapshot". Ukljucuju se video bimovi sa stotinama sitnih crno belih snimaka izvođača a potom počinje impresivni light show i koncert dobija u zamahu.
Dinamičnu "Digging In The Dirt", zamenjuje, po Gabrielovim rečima, omiljena "Secret World" i dalje u brzom ritmu a onda se podižu do tada nevidjeni kranovi sa kamerama i osvetljenjem, podsećajući na vanzemaljske osvajače iz filma "Rat Svetova". Kreće zastrašujuća "Family and The Fishing Net", gde paranoja dostiže vrhunac a srce ubrzano lupa. Na nju se dovezuje "No Self Control" gde kranovi i kamere proganjaju Gabriela a mi na video bimovima vidimo njegov uzaludan otpor.
Sasvim suprotno raspoloženje i opšti derlirijum u publici izazivaju prvi taktovi čuvenog hita "Solsbury Hill", u kojoj je Gabriel objasnio zašto je napustio grupu Genesis. Poletna i razgaljujuća kompozicija navela je publiku da aplauzom u ritmu muzike prati muzičare. Nakon toga nas je sačekala potpuno nova pesma "Why Don't You Show Yourself" napisana za potrebe jednog filma.
Publika je "proključala" kada je Gabriel pokazao da je došao red na treći deo koncerta i prisutni su horski zapevali "Red Rain"; na bimovima crvena kiša a u srcima radost. Iza ove uzvišene kompozicije usledio je hit koji je Gabriela učinio super poznatim i na taj način značajno uticao na dalji tok njegove karijere. Naravno radi se o kompoziciji "Sledgehammer". Publika je eksplodirala, pevajući pesmu i gledajući plesne korake Gabriela, Levina i Rhodesa. Vrhunac večeri, definitivno!
Nakon ove soul stvari, krenuo je dirljivi duet "Dont Give Up" gde je ulogu Kate Bush preuzela, i ti vrlo uspešno, Jannie Abrahamson. Pesma koja je svima izgledala kao ljubavna pesma zapravo je dobila i ljudsku, socijalnu konotaciju i njom je Gabriel pokazao da ne treba odustajati već da se nekad treba osloniti i na pomoć onih koji te vole.
Nakon predivne i dinamičnije "That Voice Again", kreće nezaboravna "Mercy Street" (gde se tope srca!), koju Gabriel peva ležeći na podu a kamera ga snima odozgo. Potresno!
Nema vremena i odmah krećemo u drugu soul stvar "Big Time" koja opisuje opsesiju glavnog protagoniste za velikim i uspešnim životom. Iza nje kreće potresna "We Do What We're Told" koja opisuje slučaj kada je samo 37 učesnika jednog eksperimenta odbilo da se povinuje pravilima i nanese bol drugim ljudima, dok su svi ostali opravdavali svoje postupke naslovom ove numere.
Nakon ove teške pesme, kreće razdragana "This Is The Picture", gde umesto Laurie Anderson pevaju Jannie i Linnea. Poletno, veselo i efektno. Naravno za kraj oficijelnog dela preostaje pesma "In Your Eyes" obojena izuzetnim emotivnim nabojem koji potresa celu publiku.
Gabriel odjavljuje izvođače i, posle poklona publici svi odlaze iza bine. Naravno, publika traži još i dobija izuzetno dramatičnu verziju pesme "The Tower That Ate People". Masivni prsten koji se stalno nalazio iznad sredine bine spušta se polako na Gabriela i guta ga a onda se podiže ispuštajući za sobom sivu zavesu. Na snimcima iznutra vidimo Gabriela koji peva i muči se da iz nje izadje a oko nje stvara se metalna struktura elipsastih oblika. Iznenađujuće i šokantno efektno! Odjednom sve to pada i Gabriel je slobodan! Izuzetno i totalno neočekivano. Srca su nam ubrzano lupala pod utiskom te scene.
Za pravi kraj, atmosfera se smiruje i "Gabriel" izjavljuje da su na današnji dan, 5-tog oktobra pre 13 godina, građani ove zemlje preuzeli svoju sudbinu u svoje ruke. Nažalost to se nije desilo u mnogim zemljama na ovoj planeti, ali uvek postoje ljudi kao što je bio Steven Biko iz Južnoafričke republike koga je ubila policija u ćeliji zbog njegovog aktivizma u vreme aparthejda. Usledila je dramatična verzija njegove čuvene pesme "Biko" u kojoj je publika aktivno učestvovala podižući ruke, stisnutih pesnica.
I to je bio kraj. Oko dva i po sata nastupa pred nažalost ne dovoljno popunjenom halom Kombank Arene. Bilo je po slobodnoj proceni oko 6000 ljudi. Mislim da je zaslužio više gledalca. Ipak bio je ovo spektakularan koncert, po izjavi Gabriela na njegovom blogu, najbolji na ovoj turneji!
Ko sam ja da se ne složim sa njim?
tekst - slobodan vlaketić
foto & Video - nebojša mićković
|
|
|
|
